Све до јуче веровала сам да ће избори у правосуђу омогућити дуго најављивану борбу против корупције у друштву тако што ће бити изабране судије према критеријумима достојности, стручности и оспособљености. Међутим, председница Високог савета судства је била доследна само обећању да ће извршеним избором бити шокиране многе судије, када се објави листа изабраних судија. Та листа је код мене изазвала шок, јер су изабране судије које, не само да су морале бити лустриране, већ и кривично гоњене због корупције у Окружном суду у Пожаревцу, за коју постоје докази који се не користе већ две године, већ се кривични поступак води само против портира коме је у међувремену обезбеђена инвалидска пензија за “ћутање”.

У кривичном предмету К.38/09 који се води пред Окружним судом у Пожаревцу аудио и видео записи и транскрипти телефонских разговора се не користе више од две године, а након избора Предрага Трифуновића за судију Врховног касационог суда, Весне Митровић за судију Апелационог суда у Београду, Милице Аризановић за судију Вишег суда у Пожаревцу и предложеног адвоката Драгана Станојловића за судију Вишег суда у Пожаревцу, та доказна средства се неће ни користити, јер је управо у интересу новоизабраних носилаца правосудних функција да се та доказна средства која се односе на њих не користе.

Годинама уназад у пожаревачкој јавности се отворено говори да се у Окружном суду у Пожаревцу тргује судским предметима, и да та трговина иде по вертикали до председника грађанског одељења Врховног суда Србије Предрага Трифуновића, а у истинитост тога сам се уверила, и са конкретним доказима суочила 2007. године, када је и моје име употребљено у трговини судским предметима у тренутку када се за акцију полиције која је била у току очигледно сазнало у правосудним круговима, и када је помињањем мог имена требало да се заштите корумпиране судије. Моје име у тој корупционашкој афери је поменуто како би мој морални и професионални углед био заштита за корумпиране судије.

Од септембра 2007. године траје моја борба да се расветли случај корупције у Окружном суду у Пожаревцу, да се користе сви прикупљени докази и то аудио и видео записи и транскрипти телефонских разговора прикупљених праћењем од стране СБПОК, по налогу истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.бр.312/07 од 18.07.2007. године. Након избора горе наведених лица и неизбора заменика Окружног јавног тужиоца у Смедереву, која је на претресу најавила да ће предложити коришћење ЦД-а са аудио и видео записима добијеним коришћењем мера одређених наредбом истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.бр.312/07 од 18.07.2007. године, очигледно је да се та доказна средства неће користити.

О свему сам обавестила одмах надлежне инсититуције: Министра правде, Председника Врховног суда Србије, Републичког јавног тужиоца, Специјалног тужиоца за сузбијање организованог криминала, СБПОК.

Против судија Весне Митровић и Милице Аризановић, шефа писарнице Зорана Крстића и тада Окружног јавног тужиоца у Пожаревцу Драгана Петровића поднела сам кривичне пријаве. ОЈТ Драган Петровић је у новембру 2007. године по свом захтеву за изузеће, а након што је завршена истрага, изузет од поступања у предмету Ктр.411/07. Од 13.11.2007. године до августа 2008. године код себе неовлашћено држи аудио и видео записе и транскрипте телефонских разговора, да би тек на инсистирање од стране ОЈТ Смедерево исте доставио ОЈТ Смедерево након 10 месеци, па је очигледно да је злоупотребом службеног положаја имао намеру да спречи доказивање сакривањем аудио и видео записа и транскрипата телефонских разговора и онемогућавањем да се та доказна средства користе.

Дописом Кт.99/07 од 28.11.2008. године, заменик ОЈТ у Смедереву обавестила ме је да ће о кривичној пријави коју сам поднела против судија Милице Аризановић и Весне Митровић, шефа писарнице и ОЈТ Драгана Петровића одлучити након окончања поступка у вези са одређивањем месне надлежности Окружног суда у Смедереву и Окружног суда у Пожаревцу, али до данас нисам добила обавештење о поднетим кривичним пријавама. Зам. ОЈТ у Смедереву, која није на списку изабраних тужилаца, на претресу је најавила коришћење аудио и видео записа и транскрипата телефонских разговора, али је очигледно да се након оваквог избора у правосуђу та доказна средства неће користити.

Када сам сазнала да је моје име поменуто у вези са трговином судским предметима и када сам најавила да нећу одустати од тога да се открију лица која су саучесници ухапшеног портира у вези са трговином судским предметима, тадашњи ОЈТ у Пожаревцу Драган Петровић у разговору ми је рекао: “Миро, сви ми знамо ко узима паре од судија, али ја против судија нећу покретати поступак и нека о томе одлучи Републички тужилац.”

Да о процесуирању корумпираних судија треба да одлучи Републички тужилац рекла ми је и зам. ОЈТ у Смедереву, уз констатацију да бих због свега што предузимам могла имати непријатности.

Корупција у пожаревачком Окружном суду није само проблем пожаревачког правосуђа, већ комплетног српског правосуђа, уколико је у корупцију са судијама Окружног суда у Пожаревцу укључен Предраг Трифуновић, досадашњи председник грађанског одељења Врховног суда и новоизабрани судија Врховног касационог суда.

Када је у питању избор адв. Драгана Станојловића за судију Вишег суда у Пожаревцу, који ће бити изабран за судију, а касније сигурно за председника Вишег суда у Пожаревцу, ради се о адвокату који је директно укључен у случај корупције и кога опт. портир Окружног суда назива “својим адвокатом”. Тај исти адвокат пише молбу за помиловање без печата портиру Окружног суда у Пожаревцу који је у предмету Општинског суда у Пожаревцу К.683/07 правноснажно осуђен за кривично дело Клевета по мојој приватној тужби.

Након хапшења портира у Окружном суду, када је у јавности почело да се говори о случају корупције у Окружном суду и да је моје име употребљено у циљу заштите корумпираних колега “достојна, нелустрирана судија” Весна Митровић је 02.10.2007. године адвокате назвала багром, о чему је расправљала АК Пожаревац – Пододбор Пожаревац на седници 25.10.2007. године и који је заузео став “да понашање именоване треба имати у виду у случају подношења захтева за упис у именик адвоката АК Пожаревца”.

Када је адв. Ружица Лекић, иначе моја сестра, јавно на Редовној годишњој скупштини АК Пожаревца одржаној 10.05.2008. године дискутовала о стању у правосуђу и конкретном случају корупције у Окружном суду у Пожаревцу, председница Окружног суда у Пожаревцу је упутила захтев АК Пожаревац у којем је тражила да се предузму мере против адв. Ружице Лекић у вези са дискусијом на Скупштини. У том захтеву она је фалсификовала садржину и навела да су сви присутни на колегијуму Окружног суда у Пожаревцу тражили да се од АК Пожаревац затражи мишљење о том догађају, као и да ли је заузет став и да ли су предузете неке мере против адв. Ружице Лекић. Колегијуму сам присуствовала и ја и наравно да нисам гласала за овакав закључак. Очигледно је да је овакав закључак донет услед страха од обавештавања јавности о корупцији у Окружном суду, јер о корупцији у Окружном суду не сме да се коментарише гласно и то је забрањена тема.

Иначе, моја рођена сестра адв. Ружица Лекић је 1992. године, како су тада говорили, била прва на листи за избор судија у Окружни привредни суд у Пожаревцу, брисан пред само одржавање Републичке скупштине од стране мафијашко – привредничког лобија. Све време од почетка опозиционе борбе била је политички ангажована, како она тако и њен супруг Ненад Лекић. Учествовала је у свим политичким процесима, од борбе против изборних крађа, до случаја отпораша Зорана Миловановића (“моторна тестера”) и отпораша пок. Радојка Луковића, Момчила Вељковића и Небојше Соколовића, као њихов пуномоћник у свим тим поступцима.

Сада разумем страх појединих колега, које су ми, избегавајући да причају о случају корупције у Окружном суду, полушапатом говорили да од свега тога што предузимам неће бити ништа. Била сам наивна када сам сматрала да су поштени избори у правосуђу могући без отварања досијеа.

Свесна сам да сам се упустила у тешку борбу, јер се избори у правосуђу врше тајно, без контроле јавности, у тренутку када још увек нису отворени досијеи, али мојих 25 година рада у правосуђу и све оно што сам издржала, велики морални и професионални углед у средини у којој живим и радим су моја заштита и снага да издржим у овоме до краја. Они су то најбоље знали када су употребили моје име, али ја од ове борбе нећу одустати.