Небојша Стефановић: Топ си(е)крет



Колико год волели неку индивидуу, или не, просто је непристојно, мислим на новинарски посао, звати га у наслову онако вулгарним надимком, таман га сви тако звали, и његови, и његови противници. Дакле, то Слина се однекуд појавило, неко је тврдио да га баш сви тако зову и тако му остаде. Опет, имали смо и Сељаке у Влади, и посластичаре и свакакве друге струке коришћене за надимке министара, али овако недуховит и суров, никад. Пази, министар полиције, шеф свакаквих бироа за безбедност, човек задужен у миру за миран сан свих нас, а Слина. Не иде, никако. Мада, постоји мишљење да Неши баш пристаје и да је то најбољи опис његовог лика, имена и дела. Паметног лица и докторског карактера.

Биографија

Рођен је у Београду 1976. године.

Завршио је Девету београдску гимназију, па потом Факултет за пословне студије на Мегатренд универзитету, а 2011. године је одбранио магистарску тезу и стекао звање магистра економских наука. У јуну 2013. на Мегатренд универзитету одбранио је докторску дисертацију на тему "Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом (пример града Београда)". Након годину дана, група научника је, анализирајући рад, закључила да "обилује плагијатима, што је тежак академски прекршај". Комисија Мегатренд универзитета утврдила је да “нема основа за оспоравање оргиналности докторске дисертације Небојше Стефановића“.

По окончању студија, радно искуство је стицао радећи у приватним фирмама различитих делатности – од оних које су се бавиле дистрибуцијом рачунарске опреме до оних маркетиншких. На позицији директора маркетинга био је од 2004. године у предузећу за спољну и унутрашњу трговину "Интерспид". Дужност заменика финансијског директора обављао је 2008. у предузећу "Јабука". У периоду од 2004. до 2008. године био је одборник у Скупштини града Београда.

Постао је члан Српске радикалне странке у општинском одбору на Новом Београду. “Тамо су приметили тај мој рад, онда сам полако напредовао, па сам стигао до посла у Генералном секретаријату код Александра Вучића, после сам постао заменик генералног секретара, па одборник у Скупштини града..." На парламентарним изборима 2007. изабран је за народног посланика (као члан Српске радикалне странке) и водио је скупштински Одбор за трговину и туризам. Након изласка Томислава Николића из СРС и оснивања СНС, прелази у нову странку. Био је потпредседник СНС, а од маја 2016. члан је председништва партије. Председник је београдског одбора странке.

На седници одржаној 23. јула 2012. године изабран је за председника Скупштине Србије. На предлог Главног одбора СНС априла 2014. године именован је за министра унутрашњих послова. На тој функцији је остао и након избора одржаних у априлу 2016, а постао је и потпредседник Владе Србије. Исте функције задржао је и у новој Влади Србије на чијем челу је, од 29. јуна 2017, Ана Брнабић.

У новембру 2017. наследио је председника Вучића на месту секретара Савета за националну безбедност. Секретар савета аутоматски је шеф Бироа за координацију служби безбедности.

(Извор: Истиномер)

 

Глави сејач страха

Немушти министар полиције, дрхтавог гласа и безизражајног лица, постао је главна полуга за демонстрацију страховладе и дизање тензије у овдашњој политичкој реалности. Од човека који је пред Вучићем стајао толико мирно да му се ни стакла на наочарима нису рефлектовала, Небојша Стефановић стигаоје до главног сејача страха у име владајуће већине.

Ако постоји иконична слика која ће обележити мандат министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, онда је то она из јуна 2014. кад премијер Александар Вучић објављује смену четворице полицијских генерала, а Стефановић, заједно са директором полиције Милорадом Вељовићем стоји у позадини толико мирно да му се чак ни фоторепортерски блицеви не рефлектују у наочарима.

На самом почетку минстарске каријере, Стефановић се није баш много мешао у свој посао, напротив. Није дуго требало да се тих и миран разгоропади и почне да искаче из пегле и рерне, уста пуних "премијера Вучића", покушавајући да опонаша ту оштрину и енергију у наступу. Но, што приличи Јупитеру, не приличи волу, па је тако, на пример,ономад кад се због ситуације са мигрантима закувало на српско-хрватској граници, министар полиције овдашњи отишао лично на гранични прелаз да прочита "ултиматум" Хрватима. Текст је био оштар и претећи, али тон којим је прочитан – сасвим супротан од тога.

Истим тим равним тоном и дрхтећим гласом, Стефановић је одржао конференцију за новинаре поводом дешавања у Белој Цркви 1915. године. Председник Демократске странке у Белој Цркви Жељко Црногорац изјавио је раније тог дана да општинско обезбеђење није дозволило одборницима те странке и Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) да присуствују седници ванредне скупштине.

Црногорац је казао да је на одборнике ДС и ЛСВ бачен сузавац, а да се полиција не одазива позивима да дође у Општинску управу Беле Цркве. "Обезбеђење се налази и унутра и напољу и не дозвољавају одборницима да уђу у зграду општине", рекао је Црногорац. Снимак осамдесетак људи са заставама ДС и ЛСВ који покушавају да уђу у зграду Општине брзо се раширио интернетом, СНС је хитно реаговао саопштењем да је над њиховим одборницима вршено насиље, а онда је у тачно 15:00 Стефановић одржао конференцију за новинаре, која није била богзна како занимљива, али је одлична студија случаја "Небојша Стефановић".

ЗАБИБЕРИ, НЕШО: Прво је саопштио да није бачен сузавац, него бибер-спреј, као да то прави битну разлику у оваквим ситуацијама. Онда је рекао да полиција не зна ко га је бацио иако је била присутна. Редовни репертоар флоскула "знамо ко иза свега стоји" и "ово је покушај дестабилизације" није изостао ни овог пута. На смислено (а сва су била таква) новинарско питање како је могуће да нису видели ко је бацио спреј, министар је одговорио да је то тешко видети кад се 70-80 људи комеша. Било је на тој конференцији за новинаре још много нелогичности у Стефановићевом обраћању. Прво, изјавио је да је приватно обезбеђење стигло у Општину на позив новоизабраног председника Општине Бела Црква из редова СНС-а. Како је овај то могао да учини, ако је обезбеђење дошло пре него што је уопште изабран на ту функцију – пркоси законима логике.

Затим, министар се уплео као пиле у кучину у покушају да објасни зашто особа која је бацила сузавац, бибер-спреј, лак за косу, свеједно, није још приведена. Сви новинари на конференцији већ су знали и како се зове и да је припадник приватног обезбеђења, но, Стефановић је одвалио како је увек боље спровести истрагу, испитати сведоке, утврдити идентитет лица, па онда обавити привођење и остатак посла препустити тужилаштву. То што је овог видело 80 људи и присутни полицајци – нема везе. То је било у петак. Већ у понедељак, 18. јануара, МУП је саопштио да су припадници Министарства унутрашњих послова, полицијске станице Бела Црква идентификовали, на основу накнадно достављених снимака, припадника физичко-техничког обезбеђења Ж.И. (1972), који се сумњичи да је користио бибер-спреј на скупу испред зграде Општине  Бела Црква, пре почетка седнице Скупштине 15. јануара. "Полиција је привела Ж.И. и о свему је обавештено Основно јавно тужилаштво у Вршцу, које ће донети одлуку о даљем поступању", каже МУП у свом саопштењу.

Све је то у реду и по процедури, али вратимо се на конференцију за новинаре од 15. јануара и министрово спектакуларно несналажење. На здраворазумско питање зашто о догађајима у Белој Цркви конференцију за медије држи он, а не неко од челника полиције из те општине, Стефановић је замуцкивао како су тог дана многи заузети, помињао седницу Скупштине у Белој Цркви због које многи немају времена да се обрате медијима и на крају поентирао реченицом да је и он само грађанин. Као да је прес-конференцију могао да одржи и шеф ресторана у Палати "Србија", али ето, министру полиције ускочио празан термин.

Министар Стефановић, додуше, и није имао другог избора него да прича бесмислице, јер није блесав па да јавно каже да се прихватио тог задатка како би још мало надигао тензију у јавности и емитовао још мало ирационалности у јавни процтор.

 Док је председавао Скупштини, од 2012. до 2014. Године, стигао је и да докторира, али о томе се већ зна све, или се пак не зна ништа, у зависности од личног нахођења. Подсетићемо само кратко: у мају 2014. године група британских научника пореклом из Србије открила је да је Стефановићев докторат "Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом" – плагијат. Откриће је изазвало аферу у којој се опет није знало ко пије, а ко плаћа, тек, сајт "Пешчаник" који је објавио текст британских научника био је под хакерским нападима недељама након тога. Све се догађало у време оних историјских поплава, у којима је, као што је "Време" више пута писало, власт дебело заказала. Од осталих биографских података издвајамо да је браку је са Аном, рођеном Филиповић, директорком таблоида "Правда" из времена кад је овим листом господарио Александар Вучић. Стефановићева страница на српској Википедији закључана је за измене јер је неко упорно покушавао да уклони одељак "Контроверзе" у ком се говори о његовом докторату.

МИНИСТАР ПРОТИВУ ОТМИЧАРА: Халабука око доктората некако се стишала и чинило се да је пред министром мирна 2015. година. Но, судбина је хтела да се министар унутрашњих послова Небојша Стефановић затекне у телевизијском студију на снимању емисије САТ са Мирком Алвировићем. Министар је требало да говори о новом закону о саобраћају, када је стигла информација да је група људи отела девојчицу и да су отмичари пробили рампу код Шимановаца. Министар Стефановић је одмах са својим обезбеђењем излетео из студија и дао се у потрагу за отмичарима који су ухапшени недалеко од Сремске Митровице, а недавно су и осуђени. Међутим, храбри министар се не бори само против отмичара деце, већ и против отмичара државе. Последњег викенда у новембру 2015, као што већ сви знају, на Србију је покушан државни удар. Како би демонстрирао снагу државе и спречио дестабилизацију (боже, како ли му та реч не досади), Стефановић је одржао конференцију за новинаре на којој су му леђа чували припадници свих јединица полиције, укључујући и оне наоружане до зуба. Тако је Небојша Стефановић ушао у историју као први министар полиције који се јавности обратио у присуству дугих цеви, у земљи која је прегрмела ратове, бомбардовање, Пети октобар и атентат на премијера.

Није прошло ни месец дана од "државног удара", када је вредно Министарство унутрашњих послова за једну ноћ похапсило 80 људи због сумње да су починили разна кривична дела из области привредног криминала. Нека дела почињена су још 2004. Исти тај МУП, предвођен Стефановићем, није баш много поштовао заштиту идентитета и пресумпцију невиности, за разлику од случаја белоцркванског прскача бибером, нити су чекали некакво тужилаштво. Напротив, сајт МУП-а личио је на некакав медијски блог који је на сваких десет минута допуњаван новим иницијалима, годинама рођења и биографским подацима на основу којих се преко два клика на Гуглу могло доћи до идентитета ухапшених.

Сам министар похвалио се том приликом да за његовог вакта још ниједна кривична пријава није одбачена нити се ико извукао са ослобађајућом пресудом, што је ноторна неистина. Немушти министар полиције, дрхтавог гласа и безизражајног лица постао је главна полуга за демонстрацију страховладе и дизање тензије у овдашњој политичкој реалности. Од човека који је пред Вучићем стајао мирно и ћутао као заливен, Небојша Стефановић стигао је до главног сејача страха у име владајуће већине. Али, иако изговара опасне ствари, суочен са логичним питањима и даље гледа – бело. На последњој конференцији за новинаре, упитан да ли Петар Панић Пана, некада главни Шешељев батинаш, који је, између осталог претукао и београдског адвоката Николу Баровића, има легитимацију МУП-а Србије, Стефановић је прво бојажљиво погледао своју портпаролку Биљану Ивковић, а онда једва чујно рекао: "Нема."

(Извор: Време)

Откуд Слина?

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је због своје наклоности према премијеру Србије Александру Вучићу добио надимак Неша Слина. На свакој конференцији за новинаре веран је - придржава капут, повлачи столицу, плаче по потреби, весели се кад служба налаже.

С обзиром на то да његово понашање изгледа "слинаво", надимак је брзо популаризован и више га нико не ословљава правим именом и презименом. Још више чуди што је он на челу полиције где влада ред и дисциплина, или би бар тако требало да буде.

На Википедији је у његовој биографији стављен детаљ да је познат по смешном надимку Неша Слина, а текст је, касније скинут.

(Извор: Еспресо)

 Криви су судови

Покушавајући да оправда слабе резултате полицијске акције из јануара 2019., министар унутрашњих послова Небојша Стефановић казао је данас да ће ова хапшења тек довести до разоткривања криминалних група. Одговорност за то што је већина ухапшених на слободи, Стефановић је пребацио на тужилаштва и судове.

Након акције хапшења око 150 особа коју је министар представио као велики успех у борби против организованог криминала, КРИК је прикупио податке који показују да у хапшењима није учествовало Тужилаштво за организовани криминал, а две трећине ухапшених је пуштено на слободу након дводневног задржавања. Кривичне пријаве поднете су углавном за блажа кривична дела.

Министар ово није негирао али је, одговарајући на питања новинара КРИК-а, истакао да ће хапшења тек довести до разоткривања организованог криминала.

„Ја мислим да су ове акције биле успешне. Те ће акције довести до разоткривања организованије криминалне мреже. Исто тако сам објаснио више пута, то није процес који може да се уради за два дана“, навео је. „Неки од најтежих криминалаца падали су на основним делима, па се из тих истрага касније долазило до тежих кривичних дела.“

Према његовим речима, важније је да се отвори истрага и прикупе докази на основу којих полиција може да „притисне друге да могу бити сведоци у том поступку“.

„Где то имате врх организованог криминала кога лично ухватите на улици да он дилује дрогу или носи килограм дроге у колима, па га ви зауставите ’Ево килограм дроге, супер 20 година затвора’“, истакао је Стефановић.

Стефановић је рекао и да оваква хапшења „стварају превентивну климу“ јер упозоравају криминалце да „ово није полигон за извршење било чега што они хоће.“

„Људи морају да имају стрпљења и управо је степен разоткривања криминалних група веома добар“, истакао је Стефановић.

Министар Стефановић је, међутим, рат мафији објавио и пре више од две године, након убиства криминалца блиског кавачком клану Александра Станковића званог Сале Мутави, али значајнијих хапшења криминалних група није било.

Кривицу за чињеницу да је две трећине ухапшених пуштено из притвора одмах након дводневног задржавања министар Стефановић свалио је на правосудне органе и рекао да су судије неодговорне.

„Шта ја да кажем полицајцима, какву поруку ми шаљемо нашем друштву? И онда кажете пуштени су. Нажалост јесу. Да се ја питам не би их пустио никад… Тај који може да пусти криминалца који је ухваћен са илегалним пиштољем да се шета по Новом Београду је неодговоран.“

(Извор: КРИК)

 Редова има око 120, просечно 35 људи…

“Не можете ви ставити осам људи по квадратном метру, зна се тачно колико може да стане. На крају крајева, имате двоје одраслих људи у зимским јакнама, станите па израчунајте, да вам ја не кажем, израчунајте и ви колико може да стане, а да ходају. Дакле, да се крећу и да један човек прави корак. Израчунајте колико је то да један човек прави корак и да други човек прави корак иза њега.

Дакле, они не стоје један уз другог приљубљени, јер да би направили корак морају ипак да имају неко растојање. Ево, у овом тренутку, дакле, то вам је кад све саберете отприлике, ми смо урадили процену и по броју редова. Имате ову другу фотографију, која показује овде крај, дакле ово је почетак колоне, имате почетак колоне у висини да кажем зграде, нешто мало пре Народног музеја, у првих пар метара Народног музеја, имате овде означено црвеним тачкама, дакле, број редова људи који се налазе овде. Тих редова укупно има око 120, просечно 35 људи у реду, добијете цифру од 4.200 људи.

Са бочним неким улицама, овим људима који су напред, ови људи који се не виде са стране, нека то буде и 5.000 људи. Дакле, причамо о максималној процени, коју не можете у потпуности у једног човека рећи тачно, просто... Једноставно није могуће да ли се још 50 или 100, или 200 људи негде прикључило. Али, није се прикључило да их буде много већи број од тога.”

(Извор:Тањуг, 23. 12. 2018.)

 Татин ранац са 300.000 евра

Продаји хотела „Шумадија“ у Београду почетком фебруара ове године претходили су преговори са Бранком Стефановићем, оцем актуелног министра полиције Небојше Стефановића, пише БИРН. Како је за БИРН рекао претходни власник хотела, министар Стефановић је у међувремену преко посредника нудио да „исправи брљотине свог оца“. Хотел је недуго након продаје демолиран.

Хотел „Шумадија“ на Бановом брду приватизовао је крајем 2004. године Његомир Килибарда за 2,8 милиона евра.

Неколико година након приватизације Килибарда је позајмио 200.000 евра, а пошто новац није вратио, суд је одлучио да хотел мора да се прода како би се дуг намирио.

Пре лицитације на којој је хотел продат за 280.000 евра, Килибарда се састајао и са Бранком Стефановићем, оцем министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, испричао је новинарима БИРН-а. Како је рекао, он му је нудио „да помогне“ око исплате дуга који је имао, а неколико месеци раније поједини људи су му говорили да је Бранко Стефановић заинтересован за хотел, пише БИРН.

„Три пута сам се састао са њим и то на његову иницијативу. Рекао је да жели да ми помогне око исплаћивања дуга, а да му заузврат продам хотел. У једном тренутку смо и утврдили цену од милион евра“, рекао је Килибарда за БИРН.

Састанци су се догодили у ресторану „Максим“ у центру Београда, који је у власништву Бранка Стефановића.

На другом по реду састанку поменута је идеја преноса удела у Килибардиној фирми на посредника, односно човека који заступа Стефановића. Када је дошао на трећи састанак Стефановић је носио ранац, испричао је Килибарда новинарима БИРН-а.

„Рекао је: ’Овде је 300.000 евра, када потпишеш уговор добијаш паре’“, навео је Килибарда.

Према Килибардиним речима, договор је био да му Стефановић преко посредника позајми 300.000 евра, а да заузврат откупи хотел за милион евра, али је Килибарда одустао када му је речено да има рок од 72 сата да врати новац, пише БИРН.

Бранко Стефановић је за БИРН потврдио да се састајао са Килибардом, али да је састанке иницирао Килибарда.

„Хтели смо да помогнемо том несрећнику јер је сложио причу да га нека мафија јури за паре, али када је дошло до тога да та прича постане озбиљна, показало се да је преварант“, навео је Стефановић за БИРН.

„Мени се јави сто хиљада људи са разним идејама – од запосли ми ћерку, до упиши ме у у вртић. Ето, као овај који се задужио и лево и десно, а када му је дошао мач под грло, онда је почео да измишља. Тада сам рекао `хвала, здраво`. Одакле ми 300,000 евра, живим скромно и једва састављам крај са крајем.“

Килибарда је за БИРН испричао и да му се после разговора са новинарима јавио човек који се представио као заступник министра полиције и у име свог послодавца понудио да „исправи брљотине министровог оца“.

С обзиром да Килибарда није вратио дуг, хотел је почетком фебруара ове године продат на лицитацији за 280.000 евра. Килибарда је у међувремену поднео кривичну пријаву против извршитеља и проценитеља због, како тврди, кривотворене процене, пише БИРН.

Мирослав Билановић, представник компаније „Б&Б гроуп“ која је победила на лицитацији, долазио је у хотел покушавајући да га преузме, али га је Килибарда спречио захтевајући од њега судско решење, као и да са њим дође извршитељ, пише БИРН.

Дан након првог покушаја преузимања хотела, група мушкараца са фантомкама на главама, палицама и секирама демолирала је улаз у хотел, након чега је, исте вечери, поново дошао и Билановић.

„Хотел сам купио за скоро три милиона евра и у међувремену уложио још три милиона, а они ми га отимају уз помоћ батинаша и секира за десет пута мањи износ“, рекао је Килибарда за БИРН.

Билановић је новинарима БИРН-а казао да он и његов послодавац немају никакве везе са хулиганима.

„Заиста немам појма ко су ти људи и шта су радили“, рекао је за БИРН.

 

 

Датум: 2019-06-17 13:14:12


Допуни Досије