Јован Дучић

Јован Дучић

 

  1. Боље је веровати у свашта, него не веровати ни у шта.
  2. Ко мисли да је срећан, он је заиста срећан.
  3. Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће, без пакости и без туге - три кобне ствари које иду заједно.
  4. Ко смисао живота није тражио, тај није живео, али ако га је тражио, никад није био довољан срећан.
  5. Никад човек не може да каже толико мудрости, колико може да прећути лудости.
  6. Што успемо својом памећу, покваримо нашом ћуди; али што успемо нашом добротом, упропастимо нашим пороцима; и најзад, што постигнемо 
    својом мудрошћу, изгубимо нашим темпераментом.
  7. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој.
  8. Лепа је свака жена, осим оне која мисли да то није, и оне која мисли да то јесте.
  9. Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може.
  10. Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се такне прљавог човека, он упрља своју душу.
  11. Зло и несрећа не долазе од Бога, већ од човека.
  12. Свет подноси старца само ако је богат или духовит.
  13. Жена искрено верује да је мушкарац воли смао ода кад због ње пати и кад у њу стално сумња.
  14. Кад би младост имала филозофију старца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.
  15. Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у смрт или у злочин. Али ово значи и да је потребно више храбрости за живот, него што је потребно за смрт.
  16. Као глад, и љубав нема очију; али љубомора нема памети.
  17. Ја памет мушкарца рачунам по оном што каже, а памет жене по оном што не каже.
  18. Нико о женама не мисли горе него баш мушкарац који већ неку жену безумно воли.
  19. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона.
  20. У једном роману има више љубави него у једном великом граду.
  21. Србин има природну тенденцију да све своје велике људе или поубија или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероје своје нације, и, најзад прогласи светитељима своје цркве.
  22. Човек се не боји само опасности која постоји, него још више опасности коју слути; боји се и могућег и немогућег. Уображене опасности су најдубље, и уображени непријатељи су најкрволочнији.
  23. Мушкарци су храбри пред смрћу, а жене пред животом. Мушкарци пред другим мушкарцем, а жене пред целом судбином.
  24. Велики људи су увек били мученици своје славе.
  25. Најбољи људи носе своје злато не у џепу него у срцу.
  26. Људи се боје човека који ћути, али презиру човека који много говори.
  27. Непријатељи, то су само наши прерушени пријатељи које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда.
  28. Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може.
  29. Није жалост што често рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму места паметним и честитим.
  30. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо.
  31. Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.
  32. Из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.
  33. Нема великог књижевног делакоје није поникло из бола. Нема великог стварања без великог бола. Све се родило из бола и крви. као и дете.