Меша Селимовић

Меша Селимовић

 

  1. Човек се навикне на сваки смрад.
  2. Кад ми је тешко, бежим у самоћу; кад ми је још теже, тражим добре људе.
  3. Не волиш да будеш на сметњи, не волиш да те ко криво погледа, не волиш да ти ико ружну реч каже. Како онда мислиш да живиш?
  4. Нико никоме не може натоварити толико муке на врат колико може човек сам себи.
  5. Сузе ми теку од смеха. Ако престанем да се смејем, остаће само сузе.
  6. Није човек оно што мисли, већ оно што чини.
  7. Ништа није толико наопако као добро учињено с циљем, ни толико глупо као човек који нешто хоће по свом калупу.
  8. Оно што није записано, и не постоји; било па умрло.
  9. Освета је као пијанство, никад није доста.
  10. Незадовољство је као звер, немоћна кад се роди, страшна кад ојача.
  11. Знаш ли шта је најлепше у животу? Жеља пријатељу.
  12. Најмање се говори кад те се највише тиче.
  13. Људи се у ствари боје, зато су сурови.
  14. Ниједан човек није довољно паметан.
  15. Сан је оно што се жели, а живот је буђење. 
  16. Жена више воли нежну реч, макар била и глупа, него паметну ако је груба.
  17. Човек је непоправљив и најчешће лаже сам себе.
  18. Осама и тишина први су услов да се нешто створи.
  19. Усамљеност рађа мисао, мисао рађа незадовољство, незадовољство побуну.
  20. Тајна се дуже памти него јасна истина.
  21. Љубав је ваљда једина ствар на свету коју не треба објашњавати или јој тражити разлог. 
  22. Хиљаду пута се покајеш за оно што кажеш, ретко за оно што прећутиш.
  23. Увек је сумњиво кад неко мисли за себе да је паметан.
  24. Више је добрих људи на свету него злих. Много више! Само се зли даље чују и теже осећају. Добри ћуте.
  25. Жену љубав подмлађује.
  26. Несрећа је као ватра, истопи све осим злата.
  27. Ни хаљину не ваља крпити, а камоли љубав. Боље је отићи.
  28. Више је штете нанесено животу због спречавања греха, него због греха.
  29. Морал је замисао, а живот је оно што бива.
  30. Смешно и страшно могу бити род.
  31. Добар човек види доброту у свакоме, а лош види у свему зло!
  32. Ја сам мали човјек који је заборавио да је мали. Увриједио сам их што се усуђујем да мислим.