Патријарх Павле

Патријарх Павле

 

  1. Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
  2. Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.
  3. Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.
  4. Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.
  5. Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.
  6. Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
  7. И себи и другима кажем: мене може да понижава ко год хоће, ал’ да ме понизи нема човека на овом свету, сем једног, a то сам ја. Кад то зна човек има стабилност.
  8. Мудрост без доброте прелази у злоћу, a безазленост без мудрости прелази у глупост.
  9. Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.
  10. Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди 
  11. Не заборавимо никада да је зло увек кратког века и само наизглед успешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.
  12. Нема човека без греха, нити без доброг дела.
  13. Породица је извор љубави.У њој се учимо дужности,жртвовању,заједничком подношењу невоља,као и подели радости
  14. Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.
  15. Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.
  16. Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.
  17. Међу вуковима опстати овца је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.
  18. Највећа је вредност у човечанству – мајка. Јер без мајке, људи не би знали да буду људи. Мајка их је полако подизала и васпитавала и они су дорасли до онога што је потребно.
  19. Бог од нас не очекује више него што можемо, али ни мање и очекује од нас покајање ако смо нешто учинили или рекли нешто рђаво да се покајемо, исправимо и Бог ће опростити. Бог не очекује да чиним више него што могу, али ни мање него што могу. То је та дужност.
  20. Међу свим људима, свим националностима има и људи и нељуди. Али то зависи од сваког човека, да ли ће он бити човек или нечовек. Не могу људи да нас угурају у нељуде, а не могу ни нељуди да нас угурају у нељуде. То зависи од нас ако ми пристанемо да нас угурају у нељуде.
  21. Будимо људи, нељуди никада!
  22. Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.
  23. Пристао бих да неста е не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.
  24. Када је сујета присутна, онда долази до гордости и свађе.
  25. Човек је јачи мртав него нечовек жив. 
  26. Пролазе године и време, а на нама је да се трудимо, не да будемо важни и славни, већ да будемо дорасли времену у коме смо и месту на коме смо. А то зависи од нас, на крају крајева. Зато чинимо увек – колико да нас стоји.
  27. Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак.
  28. Учинимо ми свој део посла, а оно што превазилази наше моћи препустићемо Богу!
  29. Да је свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.
  30. А срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо од греха. Ђаво убацује у ум наш и срце наше зле мисли, грешне мисли. Ако се ми будемо трудили свом силом и снагом да те мисли одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто. Али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни.
  31. Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих  јер не знају шта раде.
  32. Показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика,али је показати и својим делима,а за то је увек време и прилика.
  33. Праведан човек и кад није крив претпоставља да је крив. А злочинац-нечовек никад није крив, увек су криви други.
  34. Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поновно и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити.
  35. Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.
  36. Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.
  37. Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво. Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде. Као Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.
  38. Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготово кад и они траже начин да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одабир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас.
  39. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе. Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да “зло добра донети неће”, да је “крв људска храна наопака”, ствари би ишле сретније.
  40. Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола.