Владика Николај Велимировић

Владика Николај Велимировић

 

  1. Образован је онај који има образа
  2. Прави је господин онај који има господску душу и господски карактер.
  3. Дани пораза теже се заборављају него дани победе.
  4. Завиди ли ко губавоме? Не завиди. Зашто онда понеко завиди зломе, кад је зло већа болест од губе? Губа је болест тела, а зло је болест душе.
  5. Истина је шира, виша и дубља од васионе. Зато се истина не може знати - она се може открити духовном човеку, као што се дан не може знати, но може се открити отвореном оку.
  6. Понекад се човеку учини да је пут безбожнички прав, јер види базбожника где се богати и успева. О, кад би му се дало да види крај тога пута!
  7. Време се продужава страдањем, скраћује радовањем.
  8. Мрзи на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш лечи болесника, но не убијај га мржњом својом.
  9. Богатство је добро кад се може у добро дело обратити. Богатство је зло кад, место да да слободу човеку стави свога сопственика у службу.
  10. Нико ми од људи не може учинити зло, ако у мени нема рањиво место.
  11. Врлина је као жеђ. Кад човек почне да је пије, све више жедни, и све чешће тражи да је пије.
  12. Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много.
  13. О три ствари не жури да говориш: О Богу док не утврдиш веру у Њега, о туђем греху док се не сетиш свога и о сутрашњем дану док не сване!
  14. Ако бежиш од Бога он те неће јурити , али ће те чекати!
  15. Не срди се сине, на змију што трује зубом. Гле, човек трује и зубом, и речју, и мишљу и руком. Кад будеш могао без опасности загрлити човека, моћи ћеш с мање опасности змију савити у недра.
  16. Пакао није котао у коме се кувају људи, но нешто страшније од тога: то је вечита жалост и унутрашња грижа савести.
  17. Поштујем сунцокрет, јер је успео да главу учини монархијом. Гле, и ваша је глава намењена да буде монарх вашег тела, вашег телесног двора, но ви сте је учинили дворском будалом. Поштујем сунцокрет, јер бар главу држи достојанствено, краљевски.
  18. Ko зида добро самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвори се у злочинца.
  19. Кад би ти понудили златан пехар са најбољим вином у свету и рекли: Пиј, но знај, да је на дну скорпија - да ли би пио?
    У сваком пехару сласти земаљске налази се на дну скорпија. И уз то, нажалост, пехари су ови тако плитки, да је скорпија увек близу усана.
  20. Чувај се више зависти пријатеља него непријатеља јер непријатељ ти завиди јавно, а пријатељ тајно.
  21. Прва сласт човекова је млеко, а последња - мисао.
  22. Ко купује орахе, не цени по љусци него по језгру.
  23. Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити.
  24. Злочин је слабост, а не снага. Злочинац је слабић, а не јунак. Зато сматрај свога злотвора увек као слабијег од себе, па као што се не светиш слабом детету, не свети се ни злотвору. Јер он није злотвор по снази, него по слабости. Тим начином гомилаћеш снагу у себе и бићеш као море, које се не излива да потопи сваког дерана што у њега баца камен.
  25. Доброта је даљновида и види најдаље узроке. Злоба је кратковида и види најближе узроке.
  26. Две храбрости су потребне покајнику - једном храброшћу да заплаче над старим путем и другом да се обрадује новом.
  27. Децо, мудрије је сејати со но грех. Из првог семена неће нићи ништа, из другог нићи ће језици, који ће вас оптужити.
  28. Истина је слична медицини; горка и лековита.
  29. Од памтивека вуци кољу јагањце, а никад ниједно јагње није заклало вука, па ипак је у свету више јагањаца него вукова.
  30. Давање је израз онога што смо.
  31. Оно чега се безбожник боји оно ће га и снаћи. 
  32. Благо ономе коме се отворе очи да види и уши да чује, где је лаж а где је Истина.