Захарија Првослављевић

Захарија Првослављевић је са највероватније титулом кнеза владао Србијом у периоду између 921/923 - 924/926. Припадао је династији Властимировића, а на власт га је довео бугарски владар Симеон Велики. Син је кнеза Прибислава, а унук Мутимиров.

Након смрти његовог деде 891 или 892 према традицији његов отац као најстарији син наслеђује престо, међутим одатле га свргава Петар Гојниковић. Због сталних сукоба измежу Бугара и Ромеја, а пошто јеПетар био на византијској страни, Симеон га на превару заробљава и поставља Павла Брановића као свог вазала. Захарија желећи да преузме власт уз помоћ византијског цара Романа Лакапина напада Павла и доживљава пораз. Тако завршава као бугарски заробљеник.

Павле испоставља се није био одан бугарском владару, те услед вођења провизантијске политике Симеон одлучује да је време за поновну смену на српском престолу. Тако Захарија "право из тамнице" ступа на власт у Србији између 921/924 године. Међутим Захарија је пре ступања на власт био провизантијски орјентисан и напослетку потппмогнут византијским царем, што га наводи да настави са том врстом политике. Симеон увидевши да постављање вазала није најбољи метод за контролу Србије шаље Мармена и Теодора Сигрицу да војно покоре Србе. Њих двојица неславно завршавају, јер доживљавају пораз а њихове главе и оружје послати на византијски двор као трофеји. 

Нови бугарски напад на Србију дешава се 924. године, а уз војску је Симеон послао и Часлава, Клонимировог сина и Захаријиног брата од стрица. Захарија овог пута одлучује да се не упушта у борбу и бежи у Хрватску. Бугари траже од свих српских жупана да изађу и признају Часлава за новог владара,  након чега их хватају и све заједно са Чаславом одводе у Бугарску. Сам Захарија се више не појављује у историјским изворима.