Бранко Миљковић

 

1. Свака реч значи оно што значи њено ћутање.
2. Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може бити.
3. Непокретна реч брзо исцрпи свој смисао.
4. Кроз туђе срце води прави пут, ко другачије путује наилази на таму.
5. Од среброљубља ко је постао сребрен?
6. Мисао која не уме да мисли, завлада светом.
7. Песник је одувек био онај који у другима лечи болест од које сам умире.
8. Човек загледан у свет има пред собом две алтернативе: да осети своју ништавност или да се диви. Дивљење нас изједначује са оним чиме се дивимо.
9. Испражњено срце још је увек живо.
10. Песници немају пријатеља. Или су вољени или су мртви.
11. Ако смо пали, били смо паду склони.
12. Уместо да песник пише поезију, поезија пише песника.
13. Једна реч чини љубав, око ње круже именице које мисле.
14. Исто је певати и умирати.
15. Време треба побеђивати, што свешћу и песмом, што заборавом, али никада надом, нити оним што је већ остварено.
16. Опсесија будућношћу понекад је добар начин да се преспава садашњост.
17. Сан је давна и заборављена истина коју више нико не уме да провери.
18. Поезија је победа над песником.
19. Бар пола светске поезије је написано зато што неко није имао храбрости да некоме изјави љубав.
20. У срцу љубав јача од смрти, у глави мисао већа од главе.