"Погледајте што се догађа образовању. У последње вријеме, нагласак је на оцењивању и деце и наставника, па се учење своди на припреме за тестове. А тестирања утичу како на судбину ученика, тако и наставника.

То гарантовано уништава сваки смислени образовни процес. Наставник не може бити креативан, маштовит нити узимати у обзир различите потребе ученика. Ученици, с друге стране, не могу следити своје интересе, јер морају учити за сутрашњи контролни задатак. А од резултата тестова зависи и будућност ученика и наставника", казао је Чомски.

Професор је нагласио да се људи не морају све време оцењивати.

"Они не морају стално бити рангирани према неким вештачким стандардима. Сам систем вредновања је потпуно вештачки. Наставници се не рангирају према својој способности да помогну деци остварити потенцијале и истражити креативне интересе. Те ствари не подежу тестовима. Ви рангирате, али то је углавном бесмислено и само по себи штетно. Претвара нас у особе које своје животе посвећују бољем рангирању, уместо да чинимо ствари које су вредне и важне", мишљења је Чомски.

У основној школи то је веома разорно, казао је Чомски, што је схватио када су му деца били основци. Већ када стигну до трећег разреда, ствара се подела на глупе и паметне. Ако си сврстан међу глупе, онда те школа третира на потпуно другачији начин него кад си међу паметнима...

"Замислите што то чини деци. Она то веома озбиљно схватају, што је погубно за њих, а притом нема никакве везе с образовањем. Образовање – то је развијање властитих потенцијала и властите креативности. Можда нећете бити сјајни у школи, али ћете бити одличан уметник. Што је лоше у томе? То је само другачији начин да живите испуњеним животом, да оплемените и себе и оне око вас".

Сама идеја рангирања је штетна. Она је део система који треба створити тзв. "економског човека". То је неко ко рационално калкулише како побољшати властити статус и своје богатство, не обраћајући пажњу ни на што друго. Ко тежи да гомила материјална добра, јер је то оно што се може измерити. Ако сте добри у томе, онда сте рационална особа која доноси одлуке на основу чињеница. Повећавате свој "људски капитал" који можете продати на тржишту.

"О каквом то човеку говоримо? Је ли то људско биће које желимо створити? Сви ти механизми – тестирање, процењивање, мерење, вредновање – присиљавају људе да развију такве особине. А такве идеје имају своје последице", поручио је један од највећих живих мислилаца.