Артур Шопенхауер

Артур Шопенхауер

 

  1. У свету углавном царује зло, аглавну реч има глупост.
  2. Судбина меша карте, ми играмо.
  3. Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек.
  4. Богатство је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији.
  5. Правимо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо, иако добро знамо да ће се распршити.
  6. Ако се тешки греси окајавају тек на оном свету, нека се барем глупи окају на овом.
  7. Да би се признала туђа вредност, потребно је имати своју.
  8. Будала трчи за ужицима живота и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље.
  9. Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља.
  10. Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе.
  11. Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти.
  12. Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом.
  13. Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас недавно снашла.
  14. Најсигурнији начин да не постанеш врло несрећан је тај да не захтеваш да будеш врло срећан.
  15. Оженити се значи своја права преполовити, а обавезе дуплирати.
  16. Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају.
  17. Самоћа је судбина свих значајнијих духова.
  18. Част је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења.
  19. Као што је љубав према животу само страх од смрти, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснивана љубави према друштву, него ан страху од самоће.
  20. У старости човек се боље чува од несреће, а у младости је боље подноси.
  21. Здравље није све, али без здравља, све је ништа.
  22. Два непријатеља људске среће су бол и досада.
  23. Сваки човек узима границе свог видног поља као границе целог света.
  24. Саосећање је основа морала.
  25. Човек може учинити оно што хоће, али не и желети оно што хоће.
  26. У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину.
  27. Разум може заменити готово сваки ниво образовања, али образовање не може заменити разум.
  28. Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамо варају.
  29. Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени.
  30. Таленат погоди мету коју нико други не може погодити. Геније погоди мету коју нико други не може видети.