"Код ове 2025. се ради о индикативном датуму, који се базира на једној врсти сценарија 'у најбољем случају'. То је политички сигнал охрабрења", рекао је Мекалистер за немачки Велт.

Али, подсетио је он, учлањење у ЕУ зависи искључиво од тога да ли је једна држава-кандидат стварно испунила обимне политичке, правне и економске услове.

Мекалистер је оценио и да је Русија изградила медијску присутност у појединим земљама Западног Балкана и да покушава да циљаним дезинформационим кампањама ојача свој утицај, "што је разлог за забринутост".

"Земља, која жели да уђе у ЕУ, мора да корак по корак прихвати нашу заједничку ЕУ спољну и безбедносну политику. То важи и за Србију", констатовао је он.

На крају све државе чланице ЕУ једногласно одлучују о томе да ли је једна држава-кандидат испунила услове у свим политичким сегментима, рекао је Мекалистер.

Он је оценио и да се мора више говорити о томе шта је ЕУ све позитивно урадила за регион Западног Балкана.

Само у Србији ће ЕУ, између 2014. и 2020. инвестирати око 1.5 милијарди евра - у болнице, школе или путеве, подсетио је Мекалистер и нагласио да је ЕУ највећи дародавац Србије.

Према нејговим речима, тачно је и да су поједине земље региона стварно још врло далеко од могућег чланства у ЕУ, али то није разлог да се ЕУ повуче са Балкана.

"Ако то урадимо, онда ће ту ући други и заузети наше место. Ти су већ тамо делимице и присутни, нпр. Русија, Кина, Турска или арапске земље. Њихови појединачни интереси су врло различити, али свима је исти један: да прошире своју зону утицаја", упозорио је Дејвид Мекалистер.