Рачуни са тајним кодом 78
Као једну од додатних мера за прикривања порекла новца и његове дестинације, тј. корисника, Борка Вучић и ББ ЦОБУ су направили додатни “аранжман” са Цyпрус Популар Банком на Кипру.
Договорено је да се отворе тајни рачуни, тј. "кодови" који ће се појављивати на документима о трансакцији новца и који ће бити препознатљиви само за узак круг људи у Популар Банци, Београдској банци на Кипру, адвокатској канцеларији "Тасос Пападулоса" и рачуноводственој фирми заједничког пријатеља (Пападупулосовим и Борке Вучић), Михалидеса.
"Кодови", односно тајни рачуни су били идентични са банкарским рачунима које су поседовале фирме – клијенти ББ ЦОБУ на Кипру. Сви су почињали са бројем 78, а како су филијале Популар Банке и банкарски рачуни у њима, такође имале двоцифрен предзнак, изгледало је као да је реч о једној од филијала Популар банке.
Наравно, за упућене, тај број је био сигнал да паре које су пропраћене са тим тајним "кодом", иду Београдској банци, односно њеним клијентима, који је одмах био препознатљив по бројевима који су следили после 78. Све уплате које су стизале Популар Банци, не само из Србије (готовина), него из било ког дела света (акредитиви, гаранције, свифт дознаке итд) и које су на било ком месту у пропратном документу (који прати паре) имале назнаку код, рачун или “акаунт” (конто) и број 78 приде, одмах су слате у главну централу Популар Банке која је о тој уплати обавештавала ББ ЦОБУ (Борку Вучић или неког од директора банке) тражећи даље инструкције, шта да раде са тим парама.
После добијених инструкција, новац са тих тајних рачуна се привремено смештао на једну од специјално за ту сврху основаних компанија ("Антексол" и остале), а затим размештао према потребама и жељама Борке Вучић и њених сарадника.
Наравно да су овде опет посреди инкриминисане радње почињене од стране Популар Банке, под апсолутним инструкцијама њеног председника Лазаридеса и спроведених од стране неколико најближих сарадника.
Банка, подсетимо, по кипарском закону, нема права да отвара, региструје и одржава било какве рачуне или "кодове" који гласе на одређене фирме, без знања, одобрења и сагласности дотичне фирме, односно њених власника и директора.
Тајне рачуне је открио ангажовани експерт и то у судском спору који је вођен против ББ ЦОБУ број 9627/94 када су презентовани докази од стране адвокатске канцеларије који то непобитно потврђују (документ 42). Такође, исказ менаџера ББ ЦОБУ, Сузане Мартинов, дат под заклетвом, веома прецизно објашњава зашто и како су ти тајни рачуни отворени.
Из приложених докумената (документ 33 и 29) се јасно види да се исти број тајног рачуна налази на обрасцу 1450 којим се плаћа према иностранству (у овом случају готовини), као и на писму којим адвокатска канцеларија "Тасос Пападополос", и њихов партнер адвокат Памбос Јоанидес у тајном договору са Популар банком и њеним службеником, извесном Ребеком, манипулишу са тим истим тајним рачуном.
Како је експерт открио и доказао, тај тајни рачун 78-10-198 је коришћен од стране НБЈ, Београдске банке у Београду, Београдске банке на Кипру, Популар Банке и адвокатске канцеларије "Тасос Пападопулос" и рачуноводствене куће Кустурис и Михалидес (чији је службеник други потписник на документу 29, Елена Моску) за илегално преношење пара, његово прање на Кипру, илегално коришћење без знања и одобрења корсиника на кога се тајни рачун односи.
Непобитно је доказано да се тај тајни рачун користио за пренос непознатих сума новца о којима “корисник” тајног рачуна није имао појма.
Ангажовани експерт је и о томе обавестио и надлежне органе Кипра за борбу против прања пара (Ева Папакиријаку) и Србије (Динкић) који су сваки, у свом “домену” обавили темељни “ковер ап” (заташкавање, уклањање трагова, спречавање истраге). Ева Папакиријаку од 1998. до 2000, а Динкић и његова екипа у НБЈ и Београдској Банци од 2000. године.
Наравно да су њихови мотиви и у овом случају испреплетани и подударни. Госпођа Папакиријаку и њен асистент Кулендис су спречавали истрагу о том прању пара, како би омогућили несметано прање пара, по истом принципу, које је било у пуном замаху управо у време када је ангажовани експерт пријавио прање пара (1998. и 1999).
Прање пара (однетих из Србијем као и оних које су профит од криминала) се одвијало преко тајних рачуна Популар Банке и компанија "Антексол" и "Браункорт", које је лепо описао извештај Мортена Торкилдсена (документ 09).
Ева Папакиријаку и Кулендис су спречили истрагу, обавештавали Пападопулоса, Централну Банку и Популар Банку, када је и пала одлука: “тог човека треба спречити свим средствима”.
Динкићеви мотиви су се подударали, јер није дозволио да се тај криминал открије и његове последице - отете паре од Србије - отклоне због само њему и његовим најближим саучесницима знаних разлога, које, узгред буди речено, није тешко претпоставити.
