Родић и "Ронако" уложили 32,5 милиона марака

Мешовито предузеће "АБЦ Глас" (касније промењено име у "АБЦ Графика") настало је почетком деведесетих година.
Радисав Родић и његова приватна фирма "АБЦ Продукт", уз стопрстотно улагање страног капитала фирме "Ронако системс Инц" из Америке, купили су за 5,7 милиона немачких марака банкротирану друштвену штампарију "Глас" са потпуно застарелим машинама и технологијом у којој радници шест месеци нису примали плате.

Однос друштвеног и приватног (домаћег и иностраног) капитала био је 5,7 милиона марака приватног и 2,3 милиона марака друштвеног капитала. У основној главници деоничког друштва однос капитала био је 71,25 одсто (приватног) према 28,75 одсто (друштвеног), а да су процена и подела извршене по тадашњем закону потврдио је и Привредни суд у Београду.

Држава се никада није помирила са чињеницом да је један приватник дошао у посед такве имовине као што је штампарија. Она је преко своје Агенције за процену вредности имовине стално покушавала да оспори већинско приватно власништво, тврдећи да је друштвени капитал већински.

Није помогла ни стручна експертиза Економског института из Београда, који је само потврдио успостављени однос друштвеног и приватног капитала с почетка рада деоничарског друштва. Од првог дана власник Радисав Родић стално је понавља да је крајем ’90. купио банкротирану фирму од које је држава имала само штете, никако користи.

Америчка компанија "Ронако" преко свог југословенског партнера "АБЦ Продукт" је до 2000. уложила у Штампарију за набавку нових машина и опреме више од 15 милиона марака, а у покретање и издавање дневног листа "Глас јавности" додатних 12 милиона марака.