Шешељев Закон о јавном информисању

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Јавно информисање је слободно.
Слобода јавног информисања је неприкосновена и нико нема право да је незаконито ограничи или да принудом утиче на рад јавних гласила.
О повредама слободе јавног информисања одлучује суд по хитном поступку.

Члан 2.
Јавно информисање се обавља посредством јавних гласила и других средстава јавног информисања.
Јавна гласила јесу штампа, радио и телевизијске станице и информативне агенције.
Штампу чине новине, часописи, ревије и друге публикације.
Радио и телевизијске станице јесу јавна гласила која производе и емитују радио и телевизијски програм.
Информативне агенције јесу јавна гласила која прикупљају,обрађују и растурају информације корисницима.
Друга средства јавног информисања јесу штампани, аудиовизуелни и остали облици произведених и дитрибуираних информација намењених јавности.

Члан 3.
Јавна гласила слободна су да износе чињенице и ставове о свему о чему грађани имају интерес да буду обавештени (у даљем тексту: јавне ствари).
Свако има право да буде обавештен о јавним стварима.

Члан 4.
Јавна гласила су дужна да истинито, правовремено и потпуно информишу јавност.
Објављивање неистина у јавним гласилима сматра се злоупотребом слободе јавног информисања.

Члан 5.
Забрањено је објављивање информација прикупљених на противправан начин (прислушним уређајима, скривеним камерама и друго).

Члан 6.
Државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да, под једнаким условима, учине доступним јавним гласилима информације из своје надлежности, осим података и докумената који су законом или другим прописом или актом донетим у складу са законом, проглашени за тајну.

Члан 7.
Јавно информисање не подлеже цензури.
Нико не сме да ограничава слободу јавног информисања ни да ограничи слободан проток ставова и мишљења.

Члан 8.
Нико не сме на било који начин да спречава јавна гласила да дођу до сазнања о јавним стварима.
Нико не сме на било који начин да спречава јавна гласила да износе чињенице и ставове о јавним стварима.

Члан 9.
Сва физичка и правна лица имају право да, под једнаким условима, учествују у јавном информисању.

Члан 10.
Забрањен је сваки монопол у области јавног информисања.
Заштита од монопола обезбеђује се законом.

Члан 11.
У јавном информисању мора се поштовати неповредивост људског достојанства и права на приватни живот човека.
Јавно гласило не може објавити или репродуковати информације, чланке или податке у којима се вређају част и углед лица, садрже увредљиви изрази и непристојне речи.
Ако јавно гласило објави неистиниту информацију којом се нарусава углед или интерес правног или физичког лица на кога се информација односи, или којом се вређа част или интегритет појединца, износе или преносе неистинити наводи о његовом животу, знању, способностима, или на други начин вређа његово достојанство, то лице има право на тужбу надлежном суду за накнаду штете против оснивача, односно издавача јавног гласила,одговорног уредника и аутора информације.

II. ОСНИВАЊЕ, РЕГИСТРАЦИЈА И ПРЕСТАНАК ЈАВНИХ ГЛАСИЛА

Члан 12.
Јавна гласила оснивају се слободно, уз пријаву органу државне управе надлежном за послове информисања (у даљем тексту: надлежни орган).
Ораганизације радија и телевизије оснивају се у складу са законом.

Члан 13.
Јавна гласила могу оснивати и издавати физичка и правна лица, у складу са законом.
Страна физичка и правна лица могу оснивати и издавати јавна гласила под условима утврђеним савезним законом.

Члан 14.
Јавно гласило се оснива актом о оснивању.
Акт о оснивању садржи: име, односно назив и адресу оснивача и издавача: назив јавног гласила, извор и начин финансирања јавног гласила, име одговорног уредника и име лица овлашћеног за заступање оснивача.
Актом о оснивању уређују се односи између оснивача и главног и одговорног уредника јавног гласила.

Члан 15.
Подаци о јавним гласилима уписују се ради евидентирања у регистар јавних гласила (у даљем тексту: регистар).
У регистар се усписују следећи подаци: назив, односно лично име и адреса оснивача јавног гласила, назив и врста јавног гласила, извор и начин финансирања, лично име и пребивалиште одговорног уредника, односно лица овлашћеног за заступање оснивача јавног гласила.
За штампу се, поред података наведених у ставу 2. овог члана, уписују и подаци о називу и седишту издавача и штампарије.
За упис програма радија, телевизије и информативних агенција, поред података из ст. 2. и 3. овог члана уписују се и подаци о одговарајућим дозволама у складу са законом.
Надлежни орган ближе прописује садржај регистра.

Члан 16.
У регистар се не могу уписати два јавна гласила са истим називом.

Члан 17.
Јавно гласило може се издавати, односно емитовати после уписа у регистар.

Члан 18.
Пријаву за упис у регистар јавних гласила подноси лице овлашћено за заступање оснивача јавног гласила.
Уз пријаву за упис у регистар прилажу се докази о подацима који се уписују у регистар.
Прилози уз пријаву за упис у регистар су следећи:
1) доказ о идентитету оснивача јавног гласила;
2) оснивачки акт јавног гласила;
3) доказ о идентитету одговорног уредника јавног гласила;
4) доказ о идентитету издавача јавног гласила;
5) доказ о дозволи за рад радио и телевизијске станице или информативне агенције и други подаци о дозволама у складу са законом.
Подзаконским актима не може се наложити подношење додатних прилога уз пријаву за упис у регистар.

Члан 19.
Надлежни орган дужан је да решење донесе у року од 15 дана од
дана пријема пријаве.
Ако надлежни орган не донесе решење о упису или одбијању уписа у наведеном року, сматра се да је упис извршен.

Члан 20.
Ако пријава не садржи све потребне прилоге, надлежни орган налаже подносиоцу пријаве да у примереном року, који не може бити краћи од 15 дана, достави потребне прилоге.
Ако подносилац пријаве у остављеном року не поступи по налогу из става 1. овог члана, надлежни орган решењем одбија упис.
Решење о одбијању уписа је коначно.

Члан 21.
Оснивач јавног гласила дужан је да о свакој промени података који се уписују у регистар обавести надлежни орган уроку од седам дана од дана настале промене, ради уписа промене у регистар.
Орган може наложити оснивачу да достави податке опроменама, у року који не може бити краћи од седам дана.
Ако оснивач ни у накнадно остављеном року не пријави промене података који се воде у регистру, надлежни орган је овлашћен да утврди промену и изврши њен упис.
Решење о упису промене доставља се оснивачу и одговорном уреднику јавног гласила.

Члан 22.
Надлежни орган брише јавно гласило из регистра:
1) ако оснивач јавног гласила донесе одлуку о престанку рада јавног гласила;
2) ако престане да постоји оснивач јавног глсила, а оснивачка права нису пренета на другог оснивача;
3) ако се јавно гласило не издаје, односно не емитује дуже од шест месеци непрекидно.
Надлежни орган је дужан да примерак решења о брисању јавног гласила из регистра достави оснивачу јавног гласила које се брише иж регистра.
Решење о брисању јавног гласила из регистра је коначно.

Члан 23.
Ако надлежни орган утврди да су у пријави или прилозима наведени нетачни подаци доноси решење којим упис у регистар поништава.
Решење о поништавању уписа у регистар је коначно.
Јавно гласило престаје да ради по правоснажности решења о поништају уписа у регистар.

III. ИЗДАВАЊЕ ЈАВНИХ ГЛАСИЛА

Члан 24.
Издавач јавног гласила јесте правно и физичко лице које издаје јавно гласило и у том циљу обезбеђује услове за издавање, односно емитовање програма јавног гласила.
Ако оснивач није у исто време и издавач јавног гласила,међусобна права, обавезе и одговорности оснивача и издавача утврђују се посебним уговором.

Члан 25.
На сваком примерку штампе морају бити назначени: име,односно назив и адреса оснивача, издавача и штампарије, име и презиме одговорног уредника, као и место и година штампања,односно умножавања.
У радио и телевизијском програму, на почетку и на крају емитовања, морају бити назначени: назив радио и телевизијске организације, назив програма и име и презиме одговорног уредника.

Члан 26.
Штампар може штампати и умножавати новине, часописе, ревије и друге публикације тек кад располаже доказом о њиховом упису у евиденцију јавних гласила.
Штампарија, односно издавач штампане ствари дужан је да,одмах по штампању, достави по три примерка надлежном јавном тужиоцу, надлежном органу и Народној библиотеци Србије.

Члан 27.
Јавно гласило не може у целини или делимично преносити ни одложено емитовати радиотелевизијски програм политичко пропагандног садржаја на српском језику и језицима националних мањина у Републици Србији страних радиодифузних организација чији су оснивачи стране владе или њихове организације изузев програма који се емитују или одложено емитују на основу реципроцитета утврђеног међудржавним уговором.

Члан 28
Када се информација преузима из домаћег или страног гласила, мора се назначити јавно гласило из кога је информација преузета.

IV. ОДГОВОРНОСТ И ОБАВЕЗЕ У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ

Члан 29.
Јавно гласило има одговорног уредника.
Јавно гласило може имати посебног одговорног уредника за поједина издања или рубрике, односно поједине програме радија и телевизије.

Члан 30.
За истинитост дате, односно објављене информације одговоран аутор текста, радио и телевизијске емисије или прилога, одговорни уредник,издавач и оснивач.

Члан 31.
Забрањено је свако поновно објављивање информација које су правоснажном пресудом суда утврђене као кривична дела, осим када се ради о објављивању правоснажне судске одлуке по налогу суда.

V. ЧУВАЊЕ ТОНСКОГ И ВИДЕО ЗАПИСА И УВИД У ЗАПИС

Члан 32.
Радиодифузно јавно гласило дужно је да чува тонске и видео записе информација из дневних емисија најмање 15 дана од дана објављивања, односно 30 дана од дана објављивања информације из осталих емисија.

Члан 33.
Ако лице које има право из чл. 38., 41. и 55. овог закона обавести радиодифузно јавно гласило да ће захтевати остваривање свога права тужбом, тонски и видео запис морају се чувати 30 дана од дана истека рока за подношење тужбе односно до правоснажног окончања поступка.

Члан 34.
Радиодифузно јавно гласило дужно је да на зхтев лица из члана 33. овог закона у року одређеном тим чланом, да на увид тонски и видео запис, без одлагања и без накнаде.

Члан 35.
Јавно гласило писмено обавештава лице које је поднело захтев за увид у тонски, односно видео запис о месту и времену када може извршити увид.
Увид се врши у радно време и у радним просторијама јавног гласила.
Јавно гласило је обавезно да лицу из става 1. овог члана одреди најмање три термина за вршење увида, између којих размак не може бити краћи од 24 часа.

VI. ОБЈАВЉИВАЊЕ САОПШТЕЊА ХИТНЕ ПРИРОДЕ, ОДГОВОРА И ИСПРАВКИ

Члан 36.
Одговорни уредник јавног гласила дужан је да, на захтев државног органа, без одлагања и без скраћивања, објави саопштење о чињеницама чије је објављивање хитне природе, а односи се на опасност по живот и здравље људи, њихову имовину или одбрану и безбедност.

VII. ОБЈАВЉИВАЊЕ ОДГОВОРА И ИСПРАВКИ

Члан 37.
Одговорни уредник јавног гласила дужан је да, без накнаде,објави одговор на објављену информацију којом се допуњују чињенице и подаци из објављене информације.Одговор по обиму не може бити дужи од објављене информације.
Одговор се мора објавити без измена и допуна, и то на истој страни штампе, односно у истој радио и телевизијској емисији у којој је била објављена информација на коју се одговор односи, и то у првом, а најкасније у другом наредном броју штампе,односно првој, а најкасније другој наредној емисији радио и телевизијскског програма по пријему одговора.
Није дозвољено да се истовремено са одговором објављује коментар одговора на објављену информацију.

Члан 38.
Ако одговорни уредник јавног гласила одбије да објави одговор, или ако истовремено објави коментар одговора, подносилац одговора има право на тужбу против одговорног уредника јавног гласила надлежном суду на чијем је подручју седиште,односно пребивалиште подносиоца одговора.
Ако усвоји тужбени захтев, суд ће решењем наложити одговорном уреднику јавног гласила да одговор објави на начин утврђен у Члану 37. овог закона.
Надлежни суд дужан је да по тужби донесе одлуку у року од три дана.

Члан 39.
Одговорни уредник јавног гласила дужан је да без накнаде објави исправку објављене нетачне информације којом се повређује нечије право или интерес.
Исправка се објављује без измена и допуна, и то на истој страни штампе, односно у истој радио и телевизијској емисији укојој је била објављена информација на коју се исправка односи, и то у првом, а најкасније у другом наредном броју штампе,односно у првој, а најкасније у другој наредној емисији радио и телевизијског програма по пријему исправке.
Није дозвољено да се истовремено са исправком објављује коментар исправке објављене информације.

Члан 40.
Одговорни уредник није дужан да објави исправку:
1) ако се исправка не односи на информацију због које се захтева објављивање исправке, односно ако не садржи стварне податке у вези са наводима изнесеним у информацији;
2) ако се исправком побијају наводи из објављене информације чија је истинитост утврђена правоснажним актом надлежног органа;
3) ако исправку није потписало овлашћено лице, односно ако појединац, као подносилац исправке, није потписао исправку и навео број личне карте и адресу становања;
4) ако је исправка несразмерно дужа од информације на коју се односи, а подносилац одбије захтев јавног гласила да исправку скрати.

Члан 41.
Ако одговорни уредник јавног гласила одбије да објави исправку објављене нетачне информације којим се повређује нечије право или интерес, или је не објави на начин и у року предвиђеним овим законом, или ако истовремено објави коментар исправке, подносилац исправке има право на тужбу против одговорног уредника јавног гласила, надлежном суду на чијем је подручју седиште,односно пребивалиште подносиоца исправке.
Ако усвоји тужбени захтев из става 1. овог члана, суд ће решењем наложити одговорном уреднику јавног гласила да исправку објави на начин утврђен у члану 39. овог закона.
Надлежни суд је дужан да по тужби донесе одлуку у року од три дана.

VIII. СПРЕЧАВАЊЕ РАСТУРАЊА ШТАМПЕ И ШИРЕЊА ИНФОРМАЦИЈА У ЈАВНИМ ГЛАСИЛИМА И ДРУГИМ СРЕДСТВИМА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА

Члан 42.
Растурање штампе и других средстава јавног информисања може се спречити само одлуком суда ако се утврди да се њима позива на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целокупности Републике Србије и Савезне Републике Југославије, кршење зајемчених слобода и права човека и грађанина, односно изазива национална, расна или верска нетрпељивост и мржња.
Надлежни јавни тужилац може предложити доношење решења о привременом спречавању растурања штампе и других
средстава јавног информисања само ако утврди да има основа за покретање кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности.
Решење о привременом спречавању растурања штампе и других средстава јавног информисања доноси надлежни суд на предлог надлежног јавног тужиоца у року од шест сати од приспећа предлога.

Члан 43.
Надлежни суд је дужан да решење о привременом спречавању растурања штампе и других средстава јавног информисања одмах достави оснивачу, односно издавачу или штампарији с налогом да не растура штампу, односно не шири информације другим средствима, до правоснажности судске одлуке.
Суд налаже надлежном органу за унутрашње послове да све примерке штампе, односно других средстава јавног информисања привремено одузме и достави судском депозиту, односно запечати.

Члан 44.
По предлогу јавног тужиоца за спречавање растурања штампе и других средстава јавног информисања (у даљем тексту:предлог), суд ће одржати претрес у року од три дана од дана пријема предлога.
У поступку по предлогу суд може одржати претрес и донети одлуку и ако уредно позване странке нису дошле на претрес, на шта ће се странке у позиву за претрес изричито упозорити.

Члан 45.
Ако суд одбије предлог или понисти решење о привременом спречавању растурања штампе или другог средства јавног информисања, одредиће да сви примерци штампе, односно других средстава јавног информисања који су били одузети, односно запечаћени, врате, односно отпечате у року од 12 сати.
Жалба надлежног јавног тужиоца против решења суда из става 1. овог члана не одлаже извшење решења.

Члан 46.
Ако суд одбије предлог, оштећена странка има право нанакнаду штете због неосноване привремене забране, коју остварује код надлежног суда у парничном поступку.

Члан 47.
Решење по предлогу суд ће донети одмах по завршеном претресу и јавно га објавити.
Решење се писмено израђује и оверени препис доставља странкама у поступку у року од три дана од дана објављивања.

Члан 48.
Против решења првостепеног суда којим се одлучује о предлогу јавног тужиоца странке могу да изјаве жалбу надлежном другостепеном суду у року од три дана од дана достављања преписа решења.
Жалба се не доставља на одговор.
Дозвољену и благовремену жалбу заједно са свим списима првостепени суд ће доставити другостепеном суду у року од два дана од дана пријема жалбе.
Другостепени суд може позвати и саслушати странке.
Другостепени суд је дужан да одлуци о жалби у року од три дана од дана пријема жалбе са списима.
Против решења другостепеног суда жалба није допуштена.

Члан 49.
У поступку по предлогу сходно се примењују одредбе закона којим се уређује кривични поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 50.
Одредбе овог закона о забрани растурања штампе и других средстава јавног информисања и поступку сходно се примењују и на емисије радија и телевизије и информације које емитују агенције.

IX. ИНФОРМАЦИЈА О ИСХОДУ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 51.
Ако је јавно гласило објавило да је против одређеног лица покренут кривични поступак, то лице има право, када се поступак оконча, да од одговорног уредника захтева да објави информацију о правоснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе односно ослобађању од оптужбе.

Члан 52.
Захтев се подноси одговорном уреднику у року од 60 дана оддана правоснажног обустављања, односно окончања кривичног поступка.

Члан 53.
Информација се објављује у првом броју, односно емисији поприспећу захтева за њено објављивање.

Члан 54.
Одговорни уредник није дужан да објави информацију или део информације из члана 51. овог закона:
1) ако информација садржи мишљења и тврдње о чињеницама којих није било у првобитној информацији или је део информације неистинит;
2) ако је садржина информације односно дела информације таква да се основано може претпоставити да би њено објављивање изазвало забрану растурања штампе односно ширење информације путем других јавних гласила, кривичну или прекршајну одговорност, или грађанско правну одговорност према трећим лицима.

X. ПРАВА ЛИЦА НА КОЈА СЕ ОДНОСИ ИНФОРМАЦИЈА

Члан 55.
Писани запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и слично), запис лика ( фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и слично) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски,дигитални и слично) личне природе (даље: лични запис), без обзира на технику којом је сачињен или којом се може репродуковати, не сме се објавити без пристанка лица чије речи, лик односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице.
Пристанак је потребан и за непосредно преношење лика или гласа (путем телевизије, радија и друго).

Члан 56.
Лични записи не смеју се објавити без пристанка онога коме су намењени односно онога на кога се односе, ако би објављивањем било повређено право на приватност или које другоправо тог лица.

Члан 57
Ако је лице из чл. 55. и 56. умрло, пристанак дају наследници, правно лице чији је умрли био учесник (члан, орган, запослени) када се лични запис тиче његовог учешћа у правном лицу, друга лица чија би успомена на умрлог могла бити повређена објављивањем личног записа, као и лице које је за то одредио умрли.
Престанком правног лица не престаје право учесника правног лица кога се запис тиче лично.

Члан 58.
Сматра се да је писани запис, запис лика и запис гласа објављен без пристанка, ако је увид у писани запис извршен, а и аутора информације.

Члан 59.
Пристанак дат за једно објављивање, за одређени начин објављивања, односно за објављивање у одређеном циљу, не сматра се пристанком и за поновљено објављивање, за објављивање на други начин, односно за објављивање за друге циљеве.

Члан 60.
Ако је лице задржало право да пристанак опозове, опозивом пристанак престаје.
Лице има право на опозив и када то право није задржано ако би објављивање знатно нашкодило његовим интересима.
У случају из става 2. овог члана, оштећени има право на накнаду штете проузроковане опозивањем пристанка.

XI. НОВЧАНА НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 61.
Кад средство јавног информисања објави неистиниту информацију којом се нарушава углед или интерес правног или физичког лица на кога се информација односи, или којом се вређа част или интегритет појединца, износе или преносе неистинити наводи о његовом животу, знању и способностима, или на други начин вређа његово достојанство, то правно или физичко лице има право на тужбу надлежном суду за накнаду штете против оснивача, издавача, одговорног уредника и аутора информације.

Члан 62.
Аутор информације одговара за штету насталу објављивањем неистините, непотпуне и друге информације чије је објављивање недопуштено, ако не докаже да је штета настала без његове кривице.

Члан 63.
Аутор, одговорни уредник, издавач и оснивач не одговарају за штету ако је неистинита или непотпуна информација верно пренета из јавне скупштинске расправе или јавне расправе у неком скупштинском телу или материјала државног органа или ако је објављена на захтев надлежног органа као саопштење.

Члан 64.
У споровима из Члана 61. овог закона, суд одлучује по хитном поступку.

XII. НАДЗОР

Члан 65.
Надлежни орган обавља управни надзор над спровођењем овог закона.

Члан 66.
Кад надлежни орган утврди да јавно гласило не испуњава услове за почетак рада, односно настављање рада, или се у свом раду не придржава закона и других прописа, упозориће писменим путем јавно гласило и захтевати отклањање уочених недостатака, а у случајевима у којима је уочно кривично дело или прекршај предвиђен законом поднеће кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу, односно пријаву за прекршај надлежном органу за прекршаје.

XIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 67.
За објављивање информације којом се позива на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целовитостии независности Републике Србије и Савезне Републике Југославије, кршење зајемчених слобода и права човека и грађанина, односно изазива и национална, расна или верска нетрпељивост и мржња (Члан 42.), казниће се за прекршај:
1) оснивач и издавач новчаном казном од 400.000,00 до 800.000,00 нових динара;
2) одговорно лице оснивача и издавача и одговорног уредника новчаном казном од 100.000,00 до 400.000,00 нових динара.

Члан 68.
За преношење и реемитовање радио и телевизијских програма страних радиодифузних организација супротно члану 27. овог закона, казниће се за прекршај:
1) оснивач и издавач новчаном казном од 250.000,00 до 500.000,00 нових динара:
2) одговорни уредник и одговорно лице оснивача и издавача новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 нових динара.

Члан 69.
За злоупотребу слободе јавног информисања објављивањем неистине којом се повређује право личности у средствима јавног информисања из чл. 4 и 11 овог закона, казниће се за прекршај:
1) оснивач и издавач новчаном казном од 100.000,00 до 300.000,00 нових динара;
2) одговорни уредник и одговорно лице оснивача и издавача новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 нових динара.

Члан 70.
Новчаном казном од 40.000,00 до 100.000,00 нових динара казниће се за прекршај:
1) ко незаконито ограничи или принудом утиче на рад јавних гласила (члан 1);
2) одговорни уредник, ако јавно гласило објави информацију прибављену на противправан начин (члан 5):
3) оснивач и издавач, ако започну са издавањем, односно емитовањем јавног гласила пре уписа у регистар (члан 17.) или ако не обавесте надлежни орган о променама података (Члан 21) или ако да нетачне податке за упис у регистар или ако објављује односно емитује јавно гласило посто је престало право на његово даље издавање, односно емитовање (члан 23.);
4) оснивач и издавач и одговорни уредник, ако на сваком примерку штампе или на шпици најаве или ођаве емисија на програму радија, телевизије, или новинских агенција не назначе прописане податке (члан 25.);
5) одговорни уредник, ако гласило не чува тонски или видео запис информације у прописаном року (члан 32.) или не изврши обавезу продуженог чувања записа (члан 33) или онемогући вршење права на увид у запис (члан 35);
6) одговорни уредник, ако не објави саопштење државног органа хитне природе (члан 36.);
7) одговорни уредник, ако у року не објави одговор (члан 37.) или исправку (члан 39);
8) одговорни уредник, ако на основу правоснажне пресуде не објави одговор (члан 38.) или исправку (члан 41);
9) одговорни уредник, ако објави информације о исходу кривичног поступка (чл.51-54.) или објави писани запис супротно одредбама чланова 55-60. закона;
За прекршај из става 1. овог члана , новчаном казном од 10.000,00 до 30.000,00 казниће се одговорно лица у правном лицу или предузетник ако је он оснивач јавног гласила.

Члан 71
Новчаном казном од 30.000,00 до 80.000,00 нових динара казниће се за прекршај:
штампар ако штампа и умножава штампане ствари без доказа о њиховом упису у евиденцију јавних гласила (члан 26);
одговорни уредник ако је информција објављена без ознаке јавног гласила из кога је преузета(Члан 28);
одговорни уредник ако истовремено са одговором или исправком објави и коментар (чл. 37. и 39.).
За прекршај из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000,00 до 20.000,00 нових динара казниће се и одговорно лице у правном лицу или предузетник ако је он оснивач јавног гласила.

Члан 72.
Захтев за покретање прекршајног поступка за прекршаје из члана 67. до 69. овог закона подноси се првостепеном органу за прекршаје надлежном по месту седишта оснивача или издавача или штампара.
Надлежност органа за прекршаје може се утврдити и по месту растурања штампе односно пријема радиотелевизијског програма.
Првостепени орган за прекршаје дужан је да у року од 24 часа да закаже усмени претрес.
Достава позива за усмени претрес врши се предајом лицу овлашћеном за пријем писмена или раднику који се затекне у пословним просторијама оснивача, издавача или штампара. Ако се тако достава не може извршити, позив се одмах прибија на врата и тиме се сматра да је позив уручен.
Ако се лицу против когаје покренут прекршајни поступак не може уручити позив на начин из претходног става, објавиће се јавни позив путем неког од средстава јавног информисања, чиме се сматра даје достава уредно извршена.
Лице против кога је покренут прекршајни поступак дужно је да најкасније до закључења усменог претреса пружи доказ даје објављена информација истинита. Ако то лице на усменом претресу не докаже истинитост објављене информације, учинило је прекршај за који се изриче прописана новчана казна.
Ако због недоласка из било ког разлога на усмени претрес окривљени или његов бранилац, односно представник окривљеног правног лица, нису доказали истинитост објављене информације, орган за прекршаје у сваком случају и у њиховом одсуству доноси одговарајуће решење.
Орган за прекршаје дужан је да у рокуод 24 часа од када је извршена достава позива оконча поступак.
Жалба против првостепеног решења не одлаже извршење решења.

Члан 73.
Решењем о прекршају утврђује се рок за наплату новчане казне који не може бити дужи од 24 часа од доношења решења.
Достављање решења о прекршају врши се на начин прописан у члану 72. ст. 3. и 4. овог закона.
Ако новчана казна не буде плаћена у року од 24 часа од достављања решења, нити се о њеном плаћању пружи доказ првостепеном органу за прекршаје, наплата се врши принудним путем.

Члан 74.
Принудна наплата од оснивача и издавача врши се преносом средстава са њихових рачуна у корист буџета Републике Србије
Уколико оснивач или издавач на својим рачунима не располажу довољним средствима врши се пленидба њихових основних
средстава и она се продају на јавној лицитацији у року од седам дана од дана пленидбе.
Уколико заплењене ствари не досежу вредност изречене казне плени се и штампан материјал.
Средства остварена лицитационом продајом, до висине изречене казне, уплаћују се у буџет Републике Србије.
Код одговорног уредника и одговорног лица принудна наплата врши се преносом средстава са личних рачуна у корист буџета Републике Србије.
Уколико средства на тим рачунима нису довољна да покрију висину казне врши се пленидба њихове личне покретне и непокретне имовине и јавном лицитационом продајом у року од седам дана обезбеђују средства за наплату казне.
Средства остварена лицитационом продајом, до висине изречене казне, уплаћују се у буџет Републике Србије.

XIV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 75.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном информисању ("Службени гласник Републике Србије" број 19/91) осим одредаба чл. 34. и 36. овог закона које ће престати да важе даном ступања на снагу одговарајућег савезног закона.

Члан 76.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".