Логор Јастребарско је био највећи и најгори логор смрти у Хрватској за време Другог свјетског рата у коме су зверски убијана и мучена српска деца.
У Независној Држави Хрватској током Другог светског рата организовани су, први пут у историји човечанства, и концентрациони логори за децу.
Објављујемо стравичне фотографије из тих логора ужаса . Не препоручујемо осетљивим особама да гледају ове фотографије.
Српске жене и деца у Грубишном Пољу.
Српске жене и деца у логору Млака.
Козарачка деца у логору Стара Градишка.
Српска деца са Козаре у логору Горња Река код Крижеваца.
Преминула српскa дјеца у дјечијем логору Јастребарско.
Српска деца у дечијем логору Јастребарско позирају са усташким официром.Ова фотографија је коришћена за пропаганду у усташким листовима испод које је писало да су ово „хрватска сирочад чије су родитеље побили четници“ по сведочењу једне од преживелих девојчица са средине фотографије, Зорке Делић-Скиба
Делегација у посети часним сестрама и логору Јастребарско.
Усташе су српску сирочад покушавале да одгаје у усташком духу.
Српска деца у усташким униформама.
Усташки злочини над српском децом не смеју пасти у заборав!
Српска деца у логору Река код Јастребарског 1942.
Одвајање деце од родитеља у Старој Градишки.
Јастребарско, дечији логор. Мали српски јањичари које је Макс Лубурић уз помоћ часних сестара покушавао да одгоји у усташком духу.
Садиловац, Слуњ. 31. јула 1941. усташе масакрирале 582 српска сељака од којих 473 у Српској православној цркви. Међу њима 271 дете, од којих 24 детета у колевци.Ово су српска деца убијена уз црквени зид.
Јеврејска девојчица са жутом ознаком за „Жидове“
Посебно је била трагичана судбина српске деце околних котара Козаре и Просаре. Ту су сва деца од дојенчади до 12 година била похватана и истребљена према усташким крвничко-убилачким методама. Котари, које је задесио тај најтежи удес, јесу: Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Костајница, Приједор, Хрватска Костајница и остали суседни котари.
На тај је начин било сакупљено испод Козаре око 100.000 српске деце над којом су вршена незапамћена зверства.
Бебе су отимана с мајчиних груди, силом отргнута и одвађана од својих родитеља. Одраслија деца, која су се грчевито држала мајчине сукње, била су одвајана само тако, да су усташе ножевима резали комаде сукње да би се дочепали деце, а мајке би им ударцима кундака отјерали на другу страну. Болни и језиви крикови мајка: „Дајте да пољубимо нашу децу“…, остали би неуслишани као и сви вапаји у празно убилачко срце…
Десет дана и ноћи, деца, гола и боса, била су без икакве хране на киши, која је стално падала. Траву с ливада, као и лишће са ситног грања на земљи, обрстила су, јер им усташке звери нису давали ни хране ни воде…
Већ ту, половина деце је помрла услед таква поступка и болести које се појављивале: дизентерија, дифтерија, пролив, свраб, рахитис, изгладнелост, хроничне упале црева, разне ране итд…
Друга половина била је отпремљена, деломично у пакао Јасеновац – Стару Градишку, а деломично у Сисак. При самом том превозу, деца су страховито и у великом броју умирала. У паклу су била потамањена… а у околини Сиска, где су допремљена, просто су јели земљу, јер није било ни траве…
Када је за ужасну катастрофу те деце сазнао представник Црвеног крста из Загреба, отпутовао је до Сиска, где је надзиратељу, младом „усташком дужностнику“ изрекао: „Забога, што радите то с децом“…, на што му је љутито одговорио: „Шути псето, устрелит ћу те“…(intermagazin.rs)
ФОТО: genocide-jasenovac.info
ИЗВОР: СРБИН.ИНФО, 18. Мај 2013.
0 коментара на ову вест