Висарион Григорјевич Бјелински

Висарион Григорјевич Бјелински

 

  1. Живот умире кад борба завршава.
  2. Човек је увек био и биће најзанимљивија појава човеку.
  3. Ко хоће да суди другима, тај подвргава самог себе још строжем суду.
  4. Ко је склон да лако губи поштовање према другима, таj пре свега не поштује себе.
  5. Љубав има своје законе развоја, своја животна раздобља, као цвеће, као људски живот. Она има своје раскошно пролеће, своје врело лето и, напокон, јесен, која је за једне топла, светла и плодоносна, а за друге – хладна, гњила и јалова.
  6. На жени је да се уда што пре, а на мушкарцу да настоји да се не ожени што дуже може.
  7. Најгорча истина боља је од најслађе заблуде
  8. Највећа слабост разума састоји се у неповерењу према снази разума.
  9. Од свих критичара највећи је, најгенијалнији и најнепогрешивији – време.
  10. Слабост људи је да своју личност мешају са истином; посумњавши у сопствене истине, они често престају веровати у постојање истине.
  11. Смех је често велики посредник у разликовању истине од лажи.
  12. Судити логично и судити истинито – две су различите ствари.
  13. Свака крајност је рођена сестра ограничености.
  14. У речима бог и религија видим таму, мрак, ланце и бич.
  15. Венци бесмртности су у наше време много поскупели.
  16. Човек је срећан само онда када успе да усрећи другога.
  17. Ми не тражимо идеал живота него живот сам, онакав какав јесте. Био он ружан или леп ми га не желимо уlепшавати, јер је у песниковом приказивању леп и у првом и у другом случају. Баш због тога: где је истина – тамо је и поезија.
  18. Да би имала литературу, једна нација треба да живи, не само на практичној, већ и на моралној и духовној основи доприносећи тиме кроз свој национални живот развој универзалног духа човека.
  19. Не брините о инкарнацији идеја. Ако сте песник, ваша дела ће се инкарнирати без вашег знања. Биће и морална и национална, ако пратите слободно своју интуицију.
  20. Снажно сам убеђен да су људи или друштво најбоља и непогрешива критика.