Лончар је на конференцији поводом Светског дана дијабетеса, 14. новембра, казао да половину оболелих од дијабетеса чини радно способно становништво, а да се тип два дијабетеса све чешће дијагностификује код деце и адолесцената.

"Због учесталости бројних компликације које га прате, дијабетес намеће велики економски терет здравственом систему и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на трошкове за оне који га немају", рекао је Лончар.

Најављујући формирање националног референтног центра за дијабетес, Лончар је казао да је у току израда новог националног програма за превенцију дијабетеса и регистра пацијената.

Лончар је навео и да по процени Међународне федерације за дијабетес свака 11 особа у свету има ту болест, што је приближно 415 милиона људи.

"То одговара популацији европског континента. Број оболелих невероватном брзином расте и према садашњим прогнозама до 2040. године биће увећан за више од 50 одсто, односно износиће више од 600.000 милиона. Највиши пораст се очекује у земљама ниског и средњег прихода. Проблем је што велики број људи и не зна да има дијабетес", казао је Лончар.

Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду Небојша Лалић рекао је да је нови свеобухватан регистар оболелих од дијабетеса важан за пацијенте и лекаре, јер ће омогућити праћење података о начину и успешности лечења, а биће и индикатор успешности здравствене заштите.

Лалић, који је и члан Републичке стручне комисије за праћење шећерне болести, истакао је важност што ће постојати књига евиденције о пацијентима из које ће јасно моћи да се сагледа стање пацијента.

Подсетио је да су од 2014. године у домове здравља враћена саветовалишта за дијабетес и навео да 36 одсто укупног броја оболелих од дијабетеса у Србији не зна да је болесно.