Жозе Сарамаго

Жозе Сарамаго

 

  1. Постоји у нама нешто безимено, и то нешто је оно што смо ми.
  2. Можемо побећи од свега, осим од себе самих.
  3. Путовање нема краја, путници га имају.
  4. Сваки дан је делић историје.
  5. Стриктно говорећи ми не правимо одлуке, одлуке праве нас.
  6. Мислим да смо слепи. Слепци који могу да виде, али не виде.
  7. Стомак навикнут на глад се задовољи са мало.
  8. Ако сам искрен данас шта има везе ако зажалим сутра.
  9. Можда су само у свету слепих ствари онакве какве заиста јесу.
  10. Није да ја само пишем, ја пишем ко јесам. Можда је у томе тајна.
  11. Никад не можеш бити превише паљив са речима, и оне се мењају као и људи.
  12. Достојанство нема цену, кад неко почне да прави мале уступке, на крају живот изгуби смисао.
  13. Сваки твој део прави целину којој припада.
  14. За краља би скромност била слабост.
  15. Данашњи хлеб неће нахранити јучерашњу глад, а камоли ону сутрашњу.
  16. Човеку су дате речи да би сакрио своје мисли.
  17. Твоја питања су лажна ако већ знаш одговор.
  18. Најмудрији човек којег сма упознао није знао ни д ачита, ни да пише.
  19. Глобализација је вид тоталитаризма... богати владају, а сиромашни живе како могу.
  20. Дрво плаче кад га посеку, пас завија кад га претуку, али човек сазри кад га увреде.
  21. Постоји много разлога да се свет не прихвати какав тренутно јесте.
  22. Сумња је привилегија старих.
  23. Није тешко живети са људима, тешко их је разумети.
  24. Смрт је креатор бога.
  25. Пишем да бих разумео и јер немам друга посла.
  26. Хаос је ред који није дешифрован.
  27. Читање је вероватно још један начин да будемо на неком месту.
  28. Ако не можемо живети као људи у потпуности, онда хајде бар да не живимо као животиње у потпуности.
  29. Као што монаха не чини смао навика, тако ни скиптар не чини краља.
  30. Постоје моменти у животу када, да би се небо отворило, друга врата морају да се затворе.
  31. Не постоји ништа на овом свету што нам апсолутно припада.
  32. Бог не заборавља на грехе које нас је натерао да починимо.
  33. Без будућности, садашњост нема сврху.
  34. Не постоји ништа тако тужно, тако неочекивнао тужно, као старац који плаче.