Господин Синиша Мали (42), садашњи градоначелник Београда, као и бивши помоћник министра за приватизацију у ДОС-овој Влади и директор Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала Агенције за приватизацију, 2013. године је одбранио докторску тезу под називом “Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије” на Факултету организационих наука Универзитета у Београду и тако стекао звање доктора наука. То звање стекао је незаслужено. Докторска теза господина Синише Малог један је од најгорих плагијата са којим је српска јавност имала прилике да се до сада сусретне.

Господин Синиша Мали (42), садашњи градоначелник Београда, као и бивши помоћник министра за приватизацију у ДОС-овој Влади и директор Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, Студентске радове читам последњих десетак година. То ми је посао. У својој каријери никада се нисам суочио са количином преписивања каква је присутна у докторској тези господина Синише Малог. Количину неоригиналног текста најбоље дочарава следећи графикон, на којем се види проценат неоригиналног текста на свакој страни докторске тезе. Кликом на било коју тачку графикона добићете извештај програма иТхентицате (за детекцију плагијата), и то по један извештај за сваку појединачну страну доктората у коме је означен неоригиналан текст господина Синише Малог и извор са којим постоји подударност. На готово свим странама дисертације постоји одређени проценат неоригиналног текста, а на више од једне трећине страна своје докторске тезе господин Синиша Мали је преписао чак 33% или више текста! Уз толику количину плагијата ова докторска теза тешко да може да се назове власништвом Синише Малог – јер велики део текста он није ни написао. Господин Синиша Мали велики је плагијатор.реструктурирање и тржиште капитала Агенције за приватизацију, 2013. године је одбранио докторску тезу под називом “Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије” на Факултету организационих наука Универзитета у Београду и тако стекао звање доктора наука. То звање стекао је незаслужено. Докторска теза господина Синише Малог један је од најгорих плагијата са којим је српска јавност имала прилике да се до сада сусретне.

Узмимо за пример страну 125 где Мали износи “свој” закључак у оквиру четвртог поглавља:

Потпуно идентичан текст налази се на страни 26 рада који су написали професори Борис Беговић, Бошко Живковић и Бошко Мијатовић под насловом “Нови Модел Приватизације у Србији” који је објавио Центар за либерално-демократске студије:

“Врлине модела продаје су знатне и одговарају потребама Србије. Прво, продаја предузећа обезбеђује најбоље управљање приватизованим предузећима, што је, са становишта економске ефикасности, најважније питање приватизације. Уколико се жели здрава, ефикасна привреда, способна за дугорочан економски напредак, онда је добро управљање предузећима која се приватизују најважнији критеријум избора модела приватизације. Алтернативни модели – ваучерска приватизација и акционарство запослених не обезбеђују добро управљање предузећем и зато не би требало да буду основа приватизације у Србији. Друго, продајом друштвеног и државног капитала обезбеђује се држави преко потребан приход, којим се могу сервисирати државни дугови, покрити фискални дефицити, финансирати социјална заштита и други општекорисни послови и/или који могу бити употребљени за смањење пореза и доприноса.”

У наставку “закључка Синише Малог” на страни 126 следи:

Пасуси обележени црвеном су као и претходни са стране 125 преписани од речи до речи из рада професора Беговића, Живковића и Мијатовића. Параграф обојен у љубичасто од речи до речи копиран је из слободне енциклопедије – Википедије, и то конкретно странице посвећене приватизацији. Оригинални текст на Википедији гласи:

“Проблеми са којима се суочавао модел продаје су у основи политичке и техничке. Међу политичким, могу се поменути следећи: део становништва је постприватизациону дистрибуцију имовине доживљавао као неправедну, полазећи од егалитарног вредносног система; куповина предузећа од стране иностраних инвеститора некима је изгледала као продаја националне суверености; запослени и постојећи менаџери су се понекад, бранећи своје интересе, противили продаји и стварали политичке тешкоће и слично.”
Ово наравно нису једина таква копирања. Оваквих примера у докторској тези господина Синише Малог је прегршт. Свако ко уме да чита може да се увери у невероватну количину преписивања у овој “докторској тези” користећи интерактивни графикон презентован у овом тексту, заједно са пратећим извештајима о плагијаторству креираним помоћу програма иТхентицате.

На жалост овој причи овде није крај. Господин Синиша Мали је у својој докторској тези употребио пун арсенал плагијаторских метода. Тако поред крађе текста из разних извора написаних на спрском, господин Синиша Мали је крао текст и из извора писаних на енглеском језику. Таква врста плагијата се види иТхентицате извештајима и горњем графикону. Наиме, угледавши се на Шапић др Александра, и г. Мали је велики део своје тезе дословце превео са енглеског, и то из докторске дисертације чија је тема приватизација у Еритреји: Стифанос Хаилемариам, Цорпорате Валуе Цреатион, Говернанце анд Приватисатион:
Реструцтуринг анд Манагинг Ентерприсес ин Транситион – Тхе Цасе оф Еритреа (докторска дисертација одбрањена на Универзитету у Гронингену, Холандија, 2001). Дисертација др Хаилемариама (који је сад професор на Универзитету у Асмари, главном граду Еритреје), у целости овде:  https://www.rug.nl/research/portal/files/10200006/thesis.pdf 

Г. Мали је из ове тезе тако плагирао највећи део свог другог поглавља, о теоријским концептима и искуствима процеса приватизације, укравши од др Хаилемарима и његове референце и преглед литературе, једино избегавајући анализе конкетне ситуације у Еритреји. 

Пошто се ради о преводу са енглеског на српски језик, ова врста плагијата се не виде се у иТхентицате извештајима и то знатно отежава њихово откривање. Дословни преводи готово читавог другог поглавлља докторске тезе господина Синише Малог приказани овде су пронађени ручно. Постоје основане сумње да у овој тези постоји још оваквих превода из других извора, тако да остаје нејасно да ли у овој тези уопште има оригиналног текста.

Укратко, г. Мали је у свом плагирању био надасве еклектичан – узимао је и из туђих докторских дисертација и научних чланака, али није се либио ни Википедије ни неких двадесетак страна дословног преписивања садржаја сајта Агенције за приватизацију. Мали није само мало крадуцкао, већ је плагирао и читава поглавља. Поред њега одговорност наравно лежи и на члановима његове комисије, који су г. Малом дозволили да овакав накарадни докторат одбрани.

Пре десетак дана, г. Мали и министар просвете, науке и технолошког развоја, Срђан Вербић, уручили су награде ђацима генерације београдских основних и средњих школа. Г. Мали је том приликом изјавио да није лако бити ђак генерације, јер то захтева много труда и одрицања, због чега су награђени ученици понос родитеља, наставника и Београда. “Ви сте будућност Града Београда и на нама и Републици Србији је да вам обезбедимо услове да наставите живот и каријеру као и до сада и да останете у овом граду и од њега направите још боље место за живот”, рекао је Мали.

Градоначелниче Мали, Ви сада заиста можете да непосредно обезбедите услове за живот и каријеру младих и успешних ученика и својим примером покажете да се цене рад и одрицање, а не превара и преписивање. Ако Вам је модел за приватизацију у Србији била Еритреја, земља која је по подацима Међународног монетарног фонда 183. на свету (од 187 земаља) по бруто друштвеном производу по глави становника (од целих 707 долара годишње), надам се да ћете преузимањем одговорности за учињени плагијат спречити да српско високо образовање постане еритрејско.